О Доситеју Обрадовићу
Димитрије Обрадовић (световно име Доситеј) рођен је у Чакову, 1739. или 1742. године, а умро у Београду, 28. марта 1811. године. Био је српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Доситеј је учио целог свог живота. Он није само путовао, него је учио и језике, слушао предавања, упознавао се са новим политичким, социјалним, филозофским и падагошким идејама. Био је први министар просвете и зачетник Велике школе у Београду, претече данашњег Универзитета. Понесен таквим идејама, радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам стварао књижевна дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија”. Поред тога познат је и по следећим књижевним остварењима: „Писмо љубезном Харалампију, Совјети здраваго разума, Басне”, као и многим другим. Доситеј је био први учитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије”. Његови остаци почивају у Београду.
МУДРЕ МИСЛИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА
„Здрави разум и проницљиво расуђивање благородан је и прекрасан дар Божији, о којем смо дужни док смо год живи да се старамо и доводимо га до савршенства , и без њега не треба ни што мислити, нити творити.”
„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.”
„Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.”
„Ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају.”
„Кад би људи увек исти остајали, никад ниједан народ не би се побољшао ни просветлио.”
