О Доситеју Обрадовићу

[ultimate_spacer height=”15″]

Димитрије Обрадовић (световно име Доситеј) рођен је у Чакову, 1739. или 1742. године, а умро у Београду, 28. марта 1811. године. Био је српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Доситеј је учио целог свог живота. Он није само путовао, него је учио и језике, слушао предавања, упознавао се са новим политичким, социјалним, филозофским и падагошким идејама. Био је први министар просвете и зачетник Велике школе у Београду, претече данашњег Универзитета. Понесен таквим идејама, радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам стварао књижевна дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија”. Поред тога познат је и по следећим књижевним остварењима: „Писмо љубезном Харалампију, Совјети здраваго разума, Басне”, као и многим другим. Доситеј је био први учитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије”. Његови остаци почивају у Београду.

МУДРЕ МИСЛИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

„Здрави разум и проницљиво расуђивање благородан је и прекрасан дар Божији, о којем смо дужни док смо год живи да се старамо и доводимо га до савршенства , и без њега не треба ни што мислити, нити творити.”

„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.”

„Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.”

„Ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају.”

„Кад би људи увек исти остајали, никад ниједан народ не би се побољшао ни просветлио.”

PRIJAVA

POPUNI UPITNIK I OSTVARI PRAVO NA UPIS U SREDNJU ŠKOLU „DOSITEJ”